KRATAK PREGLED BRAZILSKE ISTORIJE

VAZNI DATUMI

Brazil je otkrio portugalski moreplovac Pedro Alvares Kabral, 22 aprila 1500. kada je pristao sa svojom flotom na obale sadašnje savezne države Bahije. Prvi glavni grad Brazila je postao Salvador (od 1549.), potom Rio de Žaneiro (od 1763.) i najzad Brazilija (od 1960.).

Brazil je stekao nezavisnost od Portugala 7. Septembra 1822. (taj datum se slavi kao državni praznik) kada je proglašen kraljevinom pod krunom Dom Pedra I, sina portugalskog kralja i potomka porodice Orlean-Braganse. Nasledjuje ga sin, Dom Pedro II, koji vlada do proglašenja Republike 15. Novembra 1889., kada kraljevska porodica odlazi u izgnanstvo a prvi Predsednik Republike postaje Maršal Manuel Deodoro da Fonseka. Sadašnji Predsednik Brazila, Luiz Inacio Lula da Silva je na čelu države od 01.01.2003. Oktobra 2006 Predsednik Lula je pobedio po drugi put na izborima sa 60% glasova tako da će ostati na čelu države još jedan četvorogodišnji mandat koji ističe 31.12.2010.

Brazil je dobio ime po vrsti drveta, koja raste samo u Brazilu, crvenkaste boje korišćen za farbanje tkanina i samim tim izvožen u velikim količinama ka Evropi.

1500.   Zvanično otkrivanje Brazila.

1548.   Osnovan je grad Salvador koji postaje sedište portugalske kolonijalne moći a naredne godine postaje i prvi glavni grad Brazila.

1630.   Otpočinje se sa redovnim dovodjenjem robova iz Afrike.

1650.   Pored eksploatacije drveta uspstavlja se razvoj poljoprivrede zasnovan na proizvodnji šećerne trske i te godine je zabeležen redovan izvoz šećera ka metropoli.

1694.   Otkriveni rudnici zlata u današnjoj državi Minas Žerais što ubrzava naseljavanje unutrašnosti zemlje.

1727.   Portugalski oficir Francisko de Melo Paljeta (Francisco de Mello Palheta) donosi prve useve kafe u Brazil iz susedne Gvajane a kasnije je donošena iz Centralne Amerike. Prva kafa je zasadjena na severo-istoku Brazila ali se potom brzo prenosi i na južnije delove zemlje, sadasnje države Minas Žerais (Minas Gerais) i Sao Paulo.

1763.   Glavni grad se seli južnije u Rio de Žaneiro (Rio de Janeiro).

1822.   Brazil postaje nezavistan i Dom Pedro I se proglašava kraljem.

1888.   Robovlašnistvo je zvanično ukinuto.

1889.   Brazil je proglašen za Republiku.

1917.   Prvi put je zabeležen tonski snimak popularne brazilske muzike sambe na gramofonskoj ploči.

1930.   Getulio Vargas dolaskom na vlast okončava sa starom Republikom, uspostavlja diktaturu ustavom iz 1937, po modelu italijanskog fasizma, i proglasava “Novu Državu” (o Estado Novo) koja ipak uvodi Brazil u savremene ekonomske tokove tog doba.

1932.   Žene po prvi put dobijaju zvanično pravo glasa na saveznim izborima.

1942.   Brazil ulazi u Drugi svetski rat na stranu saveznika i šalje trupe u Italiju.

1946.   Stupa na snagu novi ustav sa ciljem dalje modernizacije društva i ekonomskog preporoda zemlje. Grade se prve velike fabrike iz oblasti crne i obojene metalurgije.

1958.   Predsednik Zuselino Kubicek (Juscelino Kubitschek de Oliveira), poznat i kao “JK” odlučuje da gradi novi glavni grad, Braziliju (Brasília), u unutrašjosti zemlje. Obimni radovi počinju 1958 pod budnim okom projektanta grada, danas čuvenog arhitekte, Oskarom Niemajerom.

1960.   Brazilija zvanično postaje glavni grad i teškog srca sva ministarstva i ostala administracija polako napušta dotadašnji glavni grad Rio de Žaneiro.

1964.   Državnim udarom vojna hunta započinje dvadesetogodišnju vojnu diktaturu.

1970.   Brazil postaje Svetski prvak u fudbalu po treći put i trajno osvaja Kup Žil Rimea, osnivača Svetskih prvenstava u fudbalu. Vojna hunta koristi tu pobedu u političke svrhe i započinje sa megalomanskim investicijama u privredi, energetici i telekomunikacijama kroz zaduživanja u inostranstvu. Brazil započinje dekadu izuzetnog ekonomskog rasta i opšte modernizacije društva koji se medjutim odražava, početkom osamdesetih, najvećim spoljnim dugom u istoriji koji, medjutim, polako vodi i ka kraju vojne diktature.

1985.   Izabran prvi civilni predsednik Brazila, Tankredo Neves (Tancredo Neves), posle 20 godina diktature. Zbog iznenadne bolesti i smrti nikad nije ni preuzeo funkciju Predsednika Republike koja je pripala 15 marta 1985. Žoze Sarneju (José Sarney), izabranom pod-predsedniku.

1990.   15 marta 1990. Fernando Kolor de Melo (Fernando Collor de Mello) postaje prvi predsednik izabran na direktnim demokratskim izborima posle ravno 30 godina.

1994.   “Plano Real” – ekonomski program započet u junu označava preokret i preporod Brazilske privrede. Dugogodišnja inflacija trajno suzbijena, započet program privatizacije celokupne privrede i opšte sanacije. Početak priliva stranog kapitala i investicija koje su već krajem XX veka učinile da Brazil potane 9. svetska privredna sila u svetu.

1995. Konstitusanje zajednickog tržišta “Merkosul” (Mercosul) koji znatno ojačava ekonomsku poziciju zemalja Južne Amerike, članica udruženja: osim Brazila, Argentinu, Paragvaj i Urugvaj.

2002.   Brazil postaje po 5. put Svetski prvak u fudbalu.